Na oba­li Do­bro­te, na Pla­gen­ti­ma, sko­ro da ne­ma da­na da ne­ki ri­bar ne sje­di sa šta­pom ili ka­ro­lom u ru­ci, oče­ku­ju­ći ne­kog ci­po­la, ko­ji naj­vi­še obi­ta­va uz oba­lu. Da se upor­nost is­pla­ti i sre­ća osmjeh­ne onim istin­skim za­lju­blje­ni­ci­ma u mo­re, po­ka­zao je i pri­mjer Slo­bo­da­na Pra­vi­lo­vi­ća, ži­telj obli­žnje zgra­de, ko­ji je na­o­či­gled pro­la­zni­ka i na svo­ju ra­dost, iz­vu­kao baš ci­po­la, te­ži­ne oko 400 gra­ma. Za ma­mac na udi­ci je ko­ri­stio hljeb-ti­je­sto, a pret­hod­no je ta­ko­đe u mo­re ba­cao hljeb, oko ko­jeg su se oku­pi­la ja­ta ri­ba. Slo­bo ra­di kao šo­fer u bol­ni­ci, ali se ri­ba­njem ba­vi stal­no 40 go­di­na, od ko­jih je 36 u Ko­to­ru.
- Kao ro­đe­ni Ce­ti­nja­nin, od ma­le­na sam se ba­vio ri­bo­lo­vom, za­jed­no sa mo­jim vr­šnja­ci­ma, sa ko­ji­ma sam od­la­zio na Ri­je­ku Cr­no­je­vi­ća i na Ska­dar­sko je­ze­ro. Od ka­ko sam „omi­ri­sao“ mo­re za­po­sliv­ši se u Ko­tor i osni­va­ju­ći po­ro­di­cu, kad god imam slo­bod­nog vre­me­na, eto me­ne na oba­lu. Ovo je istin­ski od­mor, re­lak­sa­ci­ja, pa i dru­že­nje, ka­že Slo­bo­dan. Član je KSR „Zu­ba­tac“ Ko­tor, ima ši­ro­ki krug pri­ja­te­lja ko­ji se ta­ko­đe ba­ve ovim spor­tom, pa če­sto se za­jed­no oti­snu na pu­či­nu. Ri­ba­nje je za njih stil i na­čin ži­vlje­nja.
- Dru­žim se i če­sto ri­bam za­jed­no sa Si­ni­šom Ni­ko­li­ćem, De­ja­nom Gr­bo­vi­ćem, Jo­va­nom Gro­som, Va­som Kri­vo­ka­pi­ćem, Bra­ni­sla­vom Čo­lo­vi­ćem, lju­di­ma ko­ji ima­ju slič­na in­te­re­so­va­nja kao ja....Ma­da se ne­ka­da za­dr­ži­mo i u akva­to­ri­ju­mu Ko­to­r­skog za­li­va, ko­ji je zbog za­tvo­re­no­sti eko­lo­ški vi­še ugro­žen, vo­li­mo da bar­kom ili bro­di­ćem ode­mo na otvo­re­no mo­re, gdje ko­ri­ste­ći sar­de­le za ma­mac, lo­vi­mo pa­ga­ra, zu­ba­tac, tu­nu, go­fa. Ta­mo je sa­svim dru­ga­či­je, čo­vjek je na otvo­re­nom bli­ski­ji s pri­ro­dom, ka­že Slo­bo­dan i do­da­je da u ve­čer­njim sa­ti­ma od­la­ze bar­kom noć­no ri­ba­nje „na fe­ra­le“. Sve što ulo­ve, po­di­je­le u za­jed­nič­koj go­zbi pra­ve­ći ri­bu „na gra­de­le“ (ro­štilj) ili ob­ra­du­ju svo­je su­pru­ge za ru­čak, ve­če­ru.
Po­red ne­ko­li­ko po­sma­tra­ča, Slo­bu se ubr­zo u ri­ba­nju na do­brot­skoj oba­li pri­dru­ži­la i Ol­ga Ni­ko­lić, ve­te­ran­ka žen­ske re­pre­zen­ta­ci­je u sport­skom ri­bo­lo­vu na mo­ru Cr­ne Go­re, čla­ni­ca KSR „Ši­run“ iz Bu­dve. Ona je oba­vi­la ku­po­vi­nu u obli­žnjem mar­ket i us­put svra­ti­la na oba­lu, gdje je ras­klo­pi­la svoj ri­bar­ski štap, ko­ga oba­ve­zno no­si sa so­bom. Ri­ječ po ri­ječ, uz do­bro ras­po­lo­že­nje ri­ba sa­ma do­la­zi...M.D.Po­po­vić